DSS pita Pajtića: Šta je sa Tesla bankom? - BANKE

NOVI SAD – Demokratska stranka Srbije zatražila je da predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić objasni šta se dešava sa “Tesla bankom” u Zagrebu. DSS je upitao da li će, posle Razvojne banke Vojvodine (RBV), biti likvidirana i ta banka, u kojoj većinski udeo ima pokrajinska vlada.DSS poziva pokrajinsku vlast da saopšti javnosti šta se dogadja sa “Tesla bankom”, naveo je u pisanoj izjavi portparol Pokrajinskog odbora te stranke Milenko Jovanov, pozivajući se na napise u hrvatskim medijima iz kojih se, kako navodi, može videti da se ta banka nalazi u izuzetno teškoj situaciji, “ili će biti dokapitalizovana ili joj preti likvidacija”.Imajući u vidu da je AP Vojvodina, preko Fonda za razvoj Vojvodine, bila većinski akcionar u “Tesla banci”, kao i to da su akcije kupovane novcem stanovnika Vojvodine, bilo bi potpuno logično da Pajtić objasni šta se događa s tom bankom i da li će i ona, posle RBV, biti druga banka u kojoj je većinski udeo u kapitalu imala Vlada Vojvodine i koja će biti likvidirana, naveo je Jovanov.Isto tako, dodao je on, Pajtić bi trebalo da odgovori na pitanje “koliko je novca potrošeno na projekat “Tesla banka” i kakvu korist stanovnici Vojvodine, ili bilo ko drugi, ima od njega”.D S S će insistirati na rasvetljavanju svih činjenica vezanih za “Tesla banku”, kao i za sve druge poslove pokrajinske vlasti koji su, “najblaže rečeno, čudni”, ocenio je Jovanov, ističući da građani imaju pravo da znaju kako je trošen njihov novac i ko je od toga imao koristi.Odgovori na ta pitanja objasniće zašto je prosečna plata u Vojvodini ispod republičkog proseka, a nezaposlenost iznad njega, kao i zašto je Vojvodina za vreme Pajtićeve vlasti postala nerazvijen region, naveo je Jovanov, napominjući da niko iz pokrajine nije demantovao napise u hrvatskim medijima.Inače, “Tesla banka”, posle dve godine borbe za uspeh na tržištu, na prekretnici zbog manjka kapitala za poslovanje, kao i da, zbog toga što postojeći vlasnici nisu voljni da dalje ulažu u tu banku, ona intenzivno traži strateške investitore.”Tesla banka” je u obe godine poslovanja zabeležila gubitak. Minus 2011. godine bio je 8,4 miliona kuna (oko 1,1 milion evra) a lane je smanjen na 5,9 miliona kuna. Izvor/autor www.seebiz.eu više…

DSS pita Pajtića: Šta je sa Tesla bankom?

BEOGRAD – Proteklih pet trgovačkih dana obeležili su snažan rast akcija beogradskog Energoprojekt holdinga (ENHL), dok je po prometu ponovo dominirala Naftna industrija Srbije (NIIS). Ukupan promet u trgovanju iznosio je 3,3 miliona evra, dok je indeks Belex 15 dobio na vrednosti 0,9 odsto. Ova korpa najlikvidnijih akcija od početka godine nosi prinos veći od 10 procenata. Akcije Naftna industija Srbije je protekle sedmice zabeležila lagani rast vrednosti, dok se većim delom sedmice trgovanje kretalo u rasponu 915-920 dinara. Akcije ove najveće kompanije na Beogradskoj berzi nedeljni maksimum su dostizale na nivou od 925 dinara, ali nije bilo jačih podsticaja da se osvoje i viši cenovni nivoi. NIS je nedelju okončao sa prometom od 70,8 miliona dinara na koti od 917 dinara što odgovara tržišnoj vrednosti kompanije od 149,5 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). Sedmicu su ipak obeležile akcije Energoprojekt holdinga koji je porastao 11,5 procenata na 758 dinara uz promet od 19,3 miliona dinara. Poslednji put na ovim nivoima Energoprojekt se nalazio u julu 2011. godine, dok je istorijski maksimum zabeležen u aprilu 2007. godine na ceni od 3.400 dinara. Ova kompanija je protekle sedmice objavila nekolicinu novougovorenih poslova njenih zavisnih preduzeća, a najvredni posao je obelodanila EP Niskogradnja na hidrocentrali u Peruu. Među prometnijim hartijama bila je i novosadska Neoplanta (NEOP), zahvaljujući trgovanju u petak, sa realizacijom od 14,5 miliona dinara mahom na ceni od 470 dinara. Ova kompanija je protekle sedmice zakazala i skupštinu akcionara na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda i dokapitalizacija, a predlog odbora direktora je da se emisija akcija sprovede bez obaveze objavljivanja prospekta. Beogradski Imlek (IMLK) je ostvario promet od 6,1 milion dinara, najvećim delom na ceni od 3.150 dinara, da bi nedelju okončao na koti od 3.100 dinara. Aerodrom „Nikola Tesla” (AERO) je zabeležio jednu od slabijih trgovačkih nedelja u kojoj je kompanija saopštila da joj je lani neto dobitak oslabio za čak 54 odsto, pre svega kao posledica nemogućnosti naplate potraživanja od Jat Airways-a. Najprometnija bankarska akcija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je ostvarila promet od 31,8 miliona dinara, okončavši nedelju na nivou od 1.634 dinara. Komercijalna banka (KMBN) je ponovo preskočila barijeru od 1.600 dinara uz promet od 1,9 miliona dinara, i prilično skromnu ponudu na aktuelnim cenovnim nivoima. Beogradska Univerzal banka (UNBN) u sedmici u kojoj je objavila gubitak za 2012. godinu od 708,5 miliona dinara pala je na novi istorijski minimum od 800 dinara, a novi neslavni rekord zabeležila je novosadska Razvojna banka (MTBN) koja se spustila na 200 dinara. Obveznice stare devizne štednje Obveznice stare devizne štednje zabeležile su solidan promet od 835,9 hiljada evra, a najprometnija serija bila A2015 koja je gro prometa ostvarila uz prinos na godišnjem nivou od četiri odsto. Ostale obveznice, osim serije A2013 koja dospeva na naplatu 31. maja tekuće godine, su se kotirale za nijansu jeftinije pa su se prinosi mahom kretali u rasponu 4,1-4,2 odsto. Trezorski zapisi Protekle sedmice su u potpunosti realizovane dve emisije državnih dužničkih hartija. Šestomesečni trezorski zapisi nominalno vredni tri milijarde dinara prodati su uz prinos od 9,45 odsto, dok su godišnji zapisi nosili prinos od 9,95 odsto. Nominalna vrednost emisije ovih dužničkih hartija iznosila je deset milijardi dinara.

Beogradska berza: BELEX15 u sedmici porrastao 0,9%, a u…

ZAGREB – Od nešto više od šest milijardi kuna u fondovima, čak 3,73 milijarde nalazi se u novčanim fondovima, koji ostvaruju najmanje prinose, ali su i najsigurniji. Najveći ulagači u domaćim investicijskim fondovima s javnom ponudom su fizičke osobe. Prema posljednjim podacima Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga za kraj prošle godine (Hanfa ovu vrstu statistike objavljuje tek na tromjesečnoj razini), od ukupno 12,61 milijarde kuna imovine, nešto manje od pola su fizičke osobe. Riječ je o 180.991 ulagaču koji je na kraju prosinca imao kupljeni udio u nekom od 96 investicijskih fondova. Ako se broj privatnih investitora usporedi s ukupnom vrijednosti imovine koju su imali na kraju godine, ispada da je svaki privatni ulagač na kraju godine u fondu imao u prosjeku 33.288 kuna. Ipak tu statistiku u nekoj mjeri treba uzeti s rezervom s obzirom na to da su ulagači koji su uložili u više fondova brojani više puta jer ih je među fondovima nemoguće identificirati, stoji u objašnjenju regulatora. No, bez obzira na to, spomenuti podaci Hanfe dovoljno govore o tome koliko su fizičke osobe važne za fondovsku industriju. Od kraja trećeg tromjesečja 2010. godine, do kuda sežu podaci Hanfe, mijenjao se broj privatnih investitora koji su imali udjele u fondovima. Tada ih je na tržištu bilo 176.850 i u odnosi na ukupni imovinu, svaki od ulagača u prosjeku je imao uloženih 36.650 kuna. Njihov broj se od tada povećavao i na kraju lipnja 2011., 187.300 investitora u imovini fondova držalo je 7,26 milijardi kuna. To bi značilo da je svaki od njih imao prosječno 38.800 uloženih kuna. No od lipnja, broj investitora se smanjuje i do kraja te godine bilo ih je za oko 10.000 manje. I imovina u rukama privatnih osoba u tom je razdoblju pala za 1,5 milijardi kuna zbog čega je prosjek pao na 32.550 kuna. Od kraja 2011. broj investitora se konstantno povećava, dok imovina u njihovom vlasništvu i ne toliko. Izvor/autor www.seebiz.eu više…

Hanfa: Udjele u investicijskim fondovima ima 180.991…

KOLUMNA – On je uskrsnuo, a vječni je život započeo, sama je suština svečanoga četverodnevlja koje kulminira današnjim danom Uskrsa.

Uskršnja poslanica hrvatskih biskupa u neskladu s…

Građani strahuju da će ulaskom u EU poskupiti hrana i potrepštine te da će teže naći posao u Hrvatskoj. U EU se donose brojne direktive koje se odnose i na Hrvatsku i sve je detaljno uređeno. Postavlja se pitanje da li građane zanima što se događa u EU i što će se događati kada uđemo unutra? U istraživanju Dnevnika Nove TV pokazalo se da 57,3 posto građana kažu da ih zanima što se događa u EU, 40,8 posto kaže ne, dok 1,8 posto nema stav što se toga tiče. Građani smatraju da su dobre stvari kod ulaska Hrvatske u EU prednost … …više

Čemu se veselimo, a od čega strahujemo ulaskom u EU?

Obilna kiša koja u Zagrebu i okolici mjestimice pada od petka izazvala je na nekoliko mjesta poplavu prometnica i nekoliko kuća, kao i rušenje stabala i pucanje potpornih zidova. Obilna kiša koja u Zagrebu i okolici mjestimice pada od petka izazvala je na nekoliko mjesta poplavu prometnica i nekoliko kuća, kao i rušenje stabala i pucanje potpornih zidova, izvijestila je jutros policija. U Poljani Čičkoj kod Velike Gorice izlila se rijeka Odra po cesti u dužini od 50 metara i poplavila dvije kuće. U tijeku je osnivanje stožera za obranu. U ulici Štefanovec u Maksimiru kod kućnog broja 24 poplavljena je cesta u dužini od oko 150 metara. Zbog velike količine vode … …više

Zbog obilne kiše poplavljene dvije kuće

Velečasni Zirdum živi skromno. Vozi peugeot 301, srednje klase, čija je cijena, navodi, manja od 100.000 kuna. 'Na toj kući nema krova, kiša i snijeg cure u svaku sobu. Zamislite samo kako je samohranoj majci s petero djece zimovati u tome! Treba je i ožbukati', zabrinut je velečasni Ivan Zirdum. Majci iz Nove Bukovice, koja se s obitelji uselila u nedovršenu kuću, odmah je priskočio u pomoć. 'Zovu me građani i mole, ali nemoćan sam bez drugih', kaže.

Stablo je palo i u 7 sati ujutro u Šestinskom dolu 1. odvojak 10/3 u Zagrebu i oštetilo 5 vozila. Na području Zagreba kiša i dalje zadaje velike probleme. Zagrebačka je policija izvijestila da je u 9.10 sati u Štefanovcu kod broja 4 u dužini od oko 150 metara zbog velike količine vode na kolniku zatvorena cesta zbog čega se promet odvija obilazno. U 9.26 sati iza tunela na Aleji Bolonje nekoliko stabala palo je na cestu, a zatim se aktiviralo klizište. Zatvoren je promet u smjeru Zapada, piše Večernji list.

Virusom će se moći liječiti i melanomi, tumori glave i vrata, tumori prostate i brojne druge maligne bolesti. Davne 1999. godine prof. Hrvoje Mazija s Veterinarskog fakulteta u Zagrebu je iz pluća uginulih pilića izolirao novi virus. U daljnjim istraživanjima se pokazalo da je riječ o virusu koji vrlo snažno razara tumorske stanice i može postati cjepivo ili lijek protiv ljudskih tumora, pišu 24 sata.

U tijeku je uklanjanje zemlje i drveća s prometnice koje obavljaju Zrinjevac i Javna vatrogasna postrojba grada Zagreba